And again…
Pišem samo kad sam tužna.
Nekako je lakše pretvoriti tugu u slova…formirati riječi..
mnogo je lakše, nego pretvoriti ju u suze…
Nemam snage plakati. Da li si vrijedan toga? Niko nije…
Nisam pisala godinu dana. Govorili su da sam lijena.
Govorila sam da sam sretna… Večeras, pišem za tebe, najdraži, najdalji…!
Jedini si kome nisam dovoljna. Jedini kojeg sam pustila… Koliko si ti stariji, toliko sam ja zrelija.
Uvijek je bilo prepreka, a ja sam svaku savladala, vukući te za sobom…
Mnogi bi pitali, zašto se trudim? Iskreno, ni sama nisam sigurna.
Možda sam u ovom moru bljuvotine pronašla bistru kap, svoju kap… Možda mi ne bi dosadilo čuvati ju čitav život…možda.
Možda nemam snage prevući te preko nove prepreke.
Možda, samo možda, nastavim sama…
Juli 4th, 2007 at 22:22
Cestitam,
Ovo je nesto najbolje sto sam procitao u zadnje vrijeme. Nadam se da nisi inspiraciju za ovo pronasla u sebi, ali inace najbolja djela nastaju iz vlastitih poraza i iz te inspiracije.
Svaka cast!
P.S. Ako si zainteresovana, ja stvarno ne znam ko si, ali da ti ponudim/ napisi sastav na temu zasto ostati u BiH, nagrade su primamljive mada pobjednik se ne zna. Javi ako zelis da ti dam adresu pa da posaljes.
Juli 4th, 2007 at 22:22
Hmm… Pisala sam te sastave nekoliko puta…nikada nisam nista postigla… Ali ne bi škodilo probati
Juli 4th, 2007 at 22:22
Kaze Balas: “Tuga lepse zvuci kad se otpeva, pesma sve podnese”. A svijet je pun romanticara, samo ti drzi oci sirom otvorene.
August 21st, 2007 at 22:22
Kaze i Balas: “Sve prave su ljubavi TUZNE…”
Mada je vecina, svi, textova istinita.. nekad pozelim i da nije tako
August 25th, 2007 at 22:22
I ja…